Polica puna knjiga koja je ostala iza roditelja, bake, deke ili drugog člana porodice često nije samo stvar koju treba skloniti. U njoj mogu biti naslovi koje je teško ponovo pronaći, kompletna izdanja, stručna literatura i knjige sa posvetama koje imaju porodičnu vrednost. Zato pitanje kako prodati nasleđene knjige ne treba rešavati na brzinu, niti tako što se cela biblioteka odnese u prvi kontejner ili proda bez pregleda.
Najbolje je prvo razdvojiti sentimentalnu vrednost od tržišne. Neka knjiga može biti dragocena porodici, a da nema veću otkupnu cenu. Isto tako, skroman tom iz zaboravljene edicije može zanimati kolekcionara, istraživača ili čitaoca koji traži baš taj naslov. Dobra prodaja počinje pregledom i realnim očekivanjima.
Kako prodati nasleđene knjige: prvo napravite pregled
Nije potrebno da znate sve o knjigama da biste pripremili biblioteku za procenu. Dovoljno je da ne mešate knjige sa drugim stvarima i da ih ostavite dostupne za pregled. Ako je biblioteka velika, nemojte vaditi svaki primerak iz police, brisati ga agresivnim sredstvima ili pakovati u desetine kutija pre nego što neko vidi sadržaj.
Kratko pogledajte šta imate. Obratite pažnju na knjige iz književnosti, istorije, filozofije, psihologije, sociologije, umetnosti, religije, medicine, prava, arhitekture, arheologije i prirodnih nauka. Zanimljivi mogu biti i rečnici, enciklopedije, leksikoni, atlasi, monografije, periodika, dečje knjige, knjige na stranim jezicima i starija školska ili stručna izdanja.
Ako među knjigama postoje kompleti, ostavite ih zajedno. Sabrana dela, biblioteke klasika, edicije pojedinih izdavača i nizovi časopisa često imaju smisao upravo kao celina. Nedostajući tom ne znači automatski da zbirka nema vrednost, ali utiče na procenu i kasniju prodaju.
Korisno je da telefonom napravite nekoliko jasnih fotografija: cele police, korica starijih knjiga, hrptova na kojima se vide naslovi i izdavači, kao i posebnih kompleta. Fotografije ne moraju biti profesionalne. Njihova svrha je da se stekne prvi utisak o oblasti, količini i stanju knjiga.
Šta najviše utiče na cenu knjige
Starost knjige sama po sebi nije garancija vrednosti. Mnoga izdanja iz prošlog veka štampana su u velikim tiražima i danas se često pojavljuju u otkupu. Sa druge strane, starija knjiga u dobrom stanju, retko izdanje, knjiga sa malim tiražom ili stručni naslov koji se traži može imati veću cenu.
Pri proceni se obično gleda autor, naslov, izdavač, godina izdanja, tiraž i očuvanost. Važno je da li knjiga ima originalne korice, omot, ilustracije, mape ili prateće priloge. Potpisi, pečati biblioteka, podvlačenja i fleke uglavnom umanjuju vrednost, dok autorska posveta ili potpis ponekad mogu biti zanimljivi. To ipak zavisi od autora i porekla knjige.
Posebno su zanimljive knjige koje nisu uobičajene u redovnoj prodaji: rasprodata izdanja, stručna literatura, kvalitetne monografije, umetničke knjige, stari rečnici i enciklopedije, kao i naslovi iz lokalne istorije i kulture. Potražnja je presudna. Knjiga nije vredna samo zato što je stara, već zato što neko želi da je čita, proučava ili dopuni njome svoju kolekciju.
Stanje je drugi važan deo procene. Knjige koje su stajale u suvom prostoru, bez buđi, vlage i jakog mirisa duvana, lakše se dalje prodaju. Ako su police bile u podrumu ili na tavanu, nemojte prikrivati stanje osveživačima ili vlažnim brisanjem. Takav postupak može dodatno oštetiti papir i povez.
Ne prodajte najvrednije naslove naslepo
Kod nasleđenih biblioteka najčešća greška je izdvajanje „najlepših” knjiga bez provere, a zatim prodaja ostatka u paketu. Kožna povezana izdanja, knjige sa zlatotiskom i velika izdanja zaista mogu delovati vredno, ali izgled nije jedino merilo. Jednako tako, tanki broširani primerci, stari časopisi ili stručni priručnici mogu biti teško dostupni.
Pre nego što bilo šta odvojite, proverite da li postoje knjige sa porodičnim posvetama, dokumentima, fotografijama ili beleškama na marginama. Neke stvari možda ne želite da prodajete, bez obzira na cenu. Ako u knjizi pronađete lična dokumenta, fotografije ili pisma, izdvojite ih pre procene.
Ne preporučuje se ni samostalno popravljanje pohabanih korica lepkom, selotejpom ili plastificiranjem. Kod starijih knjiga takve intervencije najčešće smanjuju kolekcionarsku vrednost. Knjigu je bolje ostaviti u zatečenom stanju i pokazati je prilikom procene.
Kada je otkup cele kućne biblioteke bolje rešenje
Pojedinačna internet prodaja može doneti više za poneki tražen naslov, ali traži vreme, fotografisanje, dopisivanje, pakovanje i slanje. Kod biblioteke od nekoliko stotina ili hiljada knjiga to postaje ozbiljan posao. Pritom veliki deo uobičajenih naslova može dugo čekati kupca.
Otkup cele biblioteke je praktičniji kada se stan prazni, porodica se seli, naslednici žive u drugom gradu ili jednostavno nemaju prostora za knjige. Tada je važnije da se zbirka pregleda stručno, preuzme bez dodatnog nošenja i korektno plati prema sadržaju i stanju.
Antikvarne polovne knjige otkupljuju pojedinačne naslove i kompletne kućne biblioteke iz svih oblasti. Dolazak na kućnu adresu olakšava procenu, naročito kada ima mnogo knjiga, velikih enciklopedija ili teških monografija. Ne morate sami da organizujete prevoz niti da knjige nosite po gradu bez jasne informacije šta može da se otkupi.
Pri dogovoru je najbolje odmah reći približan broj knjiga, oblasti koje preovlađuju i da li se radi o policama u stanu, kući, podrumu ili drugom prostoru. Ako imate fotografije, one mogu pomoći da se proceni da li je potreban detaljniji pregled na licu mesta. Za dogovor o otkupu možete pozvati 061/656-09-88.
Kako pripremiti knjige za preuzimanje
Knjige ostavite na policama ili složene tako da se vide hrptovi. Ne stavljajte ih na vlažan pod i ne vezujte ih kanapom ako to nije neophodno. Teške knjige, enciklopedije i atlase ne treba puniti u velike kutije koje niko ne može bezbedno da podigne.
Ako želite da zadržite određene naslove, jasno ih odvojite na posebnu policu ili sto. To izbegava nesporazume tokom pregleda. Takođe, naglasite ako postoje knjige koje nisu za prodaju, čak i kada su pomešane sa ostatkom biblioteke.
Kod obimnih zbirki treba računati na to da neće svaka knjiga imati istu otkupnu vrednost. Deo naslova može biti pogodan za dalju prodaju, deo za čitaoce koji traže povoljne polovne knjige, a deo možda neće biti tražen. Korektna procena uzima u obzir celinu, kvalitet fonda, stanje i mogućnost da knjige dođu do novih vlasnika.
Nasleđena biblioteka ne mora da ostane teret koji se premešta iz sobe u sobu. Uz pažljiv pregled i dogovor sa nekim ko poznaje antikvarne i polovne knjige, ona može nastaviti svoj put – do čitaoca, kolekcionara ili istraživača kome je baš taj naslov potreban.
